Humoreske
ŠTURMIZMI
Evo ga, opet, Šturm ponavlja ono svoje...
- Bog me .... što ne odoh devedeset prve!?
Ime mu je Simo. U osnovnoj školi, po narodnom tribunu Šolaji, zvali smo ga Simela, kasnije, kad se vratio sa jedne radne akcije, Simela je dobio nadimak Šturm.
(Na akciji, kaže, spavao je sa knjigom i lopatom. Čitao je Šolohova i Jakovljevića, i svaki dan rušio normu. "Da si nas tada stavio u podnožje Tibeta", kazao je jednom, "poravnali bi ga ko Saharu").
Danas, ni traga onom čovjeku. Postao je lijen i neodlučan. U kafani, konbar mu nabraja piva koja ima... "hajneken", "laško", "bavarija", "nektar", "jelen", "nikšićko"...
Šturm ga samo gleda.
- Da ponovim... - opet će konobar.
- Ne treba, donesi...
Opet pauza.
- "Nektar"?
- Ne!
- Nego koje?
- Koje god hoćeš!
Konobar konačno odahne i krene prema šanku, a on će za sebe i, naravno za svoje društvo za stolom....
- Bog me .... što ne odoh devedeset prve!?
Kad se desi nešto loše, već znamo šta će kazat? Nedavno, baš ga pogodilo kad su francuski košarkaši u sred Beograda sahranili SCG-ovce.
- I stvarno, ne šalite se...
Ne, objašnjavamo mu, izgubili smo.
- Od Francuske?
Baš od Francuske.
- Ne mogu da vjerujem, od Fran-cu-ske?
Od Fran-cu-ske!
- Pa zar se i tamo igra košarka?
Igra nekoliko godina.
Tu je malo stao i predahnuo.
- Još misliš na Francusku?
- Ne, nego na devedeset prvu, što ne odoh, Bog me .....
Šturmu je, u neku ruku, sve svejedno. On isto, bar bi se reklo, reaguje i na dobre i na loše stari...
Nedavno, sin mu na sportskoj kladionici dobio "silu božiju", "ne smijem vam ni kazat koliko para", ravno tri ili četiri njegove penzije.
Je li te častio?
- Jes, i mene i majku, i brata...
Tebi je dao u gotovini?
- Nije, kupio mi je čarape, aparat za brijanje, i kamuflažnu kapu za ribolov!
A ženi?
- Makaze za nokte, polovni mikser i dvije bajadere.
A bratu?
- Njemu, čekaj da se sjetim...
Čekamo...
- Kineski kišobran, knjigu "Masoni u Jugoslaviji", i dva kila čajne kubasice...
Izgledao je kao da ima još nešto da kaže.
Da još nije nekom nešto kupio?
- Nije, ne mislim o tome.
Nego, o čemu?
- Što, Bog me .... ne odoh odavde devedeset prve!?
Inače, kad ne spominje 1991. godinu, Šturm je sasvim O.K.
Nije mekušac. Jak je čovjek.
Nikad se ne žali. Ne voli one koji mnogo kukaju.
Nedavno, jedan njegov "fabrikant" sjeo za naš sto, i počeo da se raskukava.
- Neka, šuti!
Ne mogu! Dosta sam šutio!
- Idi u Banja Luku, razapni šator pred Banski dvoro, pa tamo zimuj, pusti ovu finu trebinjsku gospodu da na miru popije kafu...
Onaj pade u vatru. Udari prvo na gospodu, pa na kapitaliste, okači, bome, i Crkvu, pa svom snagom, ko uragan, nasrnu na Ameriku...
Šturm ga nije slušao.
Gledao je na drugu stranu, prema šanku.
Tek kasnije, kad je "fabrikant" otišao, i kad se povela priča o novim ribama u fontani, Šturm je iscijedio...
- Što ne odoh na vrijeme, Bog me ....!
Za desetak minuta, normalno, priključio se našoj novoj temi, koja se i dalje ticala riba u parku, ali i kerova koji su se zakrvili oko nekih gajbi kraj česme, na pijaci...
J.P.P.