PENZIJA U EURIMA

Uh, skoro sam zaboravila na safunice, a morali bi i tu nešto nadoštiklat, jelde? A, ko šta bi? Najprije da vidimo šta ćemo s onom rospijom od penzionerove sestre kad je poštrca ono auto? K'o što pretpostavljate, haljina joj se uhelaćila, pa je jedino'rješenje bila hemijska čistiona. Kad tamo, već jedan mušterija predaje svoju robu. A uduljio, brate, kako i ne bi kad je donio dvajes kapu­ta, plus hubertus, pa sedamnes' pantala i hejbet košulja. A što jes' - jes', bio je' nako naočit, felš momak, što bi se reklo. Bezbeli, naša oštrokonđa odma' nanjušila dobru partiju, skontala da je bogat, a ni u snu nije mogla sanjat' da su sve te njegove stvari iz humanitarne. E, neka, vala, kad je potrčala. A što je najgore, stari kenjčina, hoću reć momak, ustupi joj mjesto, biva ona ima manje stvari, pa neka prija preda na čišćenje svoju uplisnatu haljinu. Garib, kont'o je da joj je tako kupio šejtana, a ona, kakav je akrep, još mu i namignu. Potje toga ga dibidus skonta, što bi rek'o napolitanka, hoću reć' keks. I, šta će bit' dalje, ljudi moji? U tom momentu u radionu uleti njegova prava cura i, k'o da je sve pratila u direktnom teve prenosu, i njojzi i njemu odvali po šamarčinu... Eto, sada se malo odmorite uz reklame (moglo bi, recimo, da se nešto kaže o dugovječnosti oni' koji redovno jedu višnjab i piju himber), valja sačekati da se njih dvoje averte, pa da nastavimo. A priznaćete, safunice sve više sliče ćenif-papiru, samo se odmotavaju, jelde? Helenejse... da mi ipak nastavimo: biva, kad su se avertili potlje oni' šamara, a za to im je trebalo više od frtalj sahata, dvoje pokvarenjaka ostadoše brez teks­ta. I sve bi ovo moglo potrajat' i godinama, kako se to i radi u pravim safunicama, da nisam odlučila da prekratim muke i njima, a i nama. Kako? Pa, tako što sam odlučila da rospijin brat, onaj dobričina sa inosranom penzijom u međuvremenu sve sazna od poštara. Onda je kren'o u odlučnu akciju: odjurio je do kuće one siromašne penzionerke što je već digla ruke i od njega i od penzije, koja nikako da stigne do njezina kantona. A kada mu je otvorila vrata bila je odjevena u jednu, kako se to sad kaže, transparentnu haljinu. Ugledavši je taku on iskolači oči k'o šesbanki ukrupno:
- Brojaču do tri - hoćeš li se udat' za mene? -
prevali uspaljeni penzioner vas crven k'o ilićka kavada.
- Hoću, samo da upitam babu... hoću reć' visokog
predstavnika.
- Ma, kakve veze s tim ima međunarodna zajed­nica?
- More zatrebat', ako nam penzije budu davali u
eurima.
- E, meni sad baš ništa nije jasno - promuca
budući mladoženja.
- Nije ni meni, ali kažu biće sve transparentno u
 novoj epizodi.
 - Štaaa, zar ću se još morat' patit?