Početak

Dobra vam sreća, maksuz selam, i Bog vam pomogo!

Osnovno o meni je slijedeće...

Ja sam samo Puž.
Ako me zamišljate drukčije, griješite.
Ja nisam podvala, imam nekolike antenice na glavi.
Imam i sve ostalo što mi je potrebno.

Zadovoljan sam sobom.
Više od onog što jesam, i ne želim da budem.
Ne sanjam da se produžim, niti da porastem.
Ja sam, rekoh, običan Puž. Plemenitim su me nazvali oni koji vole smijeh.

(Odnosno, oni koji ne čitaju novine a na TV gledaju samo utakmice. Oni koji su - s oba oka i oba uha! - svaki dan na ulici. Oni koje nikakvi tzv. mediji ne mogu sluditi.)

Trenutno, Herceg Press je moja kućica.
Bez gunđanja, nosimo je zajedno.
Ja dajem lovu, a oni rade sve ostalo.
Što napišem, oni pošalju vama – na sve strane: gdje god ima Hercegovine.

Inače, našu zemljicu - travunjsku, humsku, i svaku narednu - počeo sam da obilazim s juga - iz Trebinja.
Dalje idem redom, dok humorom ne nakrcam Skrinju.
Moj turistički itinerer, mada se ne bi reklo (jer, do groba, ne mislim napuštati Hercegovinu) baš je veliki.
Veliki, zato što sam jednom - u tuđini - shvatio da je zavičaj prostraniji od cijele planete.
Od tada mu se radujem svom svojom snagom i svim svojim životom.
Časopis “Pitam sam Tebe” nikao je u toj radosti.

Nikao, uz suve smokve i rakiju lozovaču, dok su u bašti do moje neki intelektualci raspravljali o slikarima renesanse.
Na vino smo prešli kasnije, i još se ne skidamo. Netipično za puževe, ali, eto, i takvih nas ima.

Srdačno
Vaš Sluga Pokorni
Jole Plemeniti Puž