Početak

STIHOVI

 

Red 

Moja Ljube nikom ne da

da uskoči preko reda!

Moja Ljuke, to joj godi,

na ulici red zavodi.

Kad se moja Ljube smije,

svak bi reko, nekog bije.

U grdnoj se kuvam kaši.

za njom, opet, nešto praši.

Žena s mjesta 
 

Moja Ljube sa stolice,

vidi Zasad i Police.

Ona, eto, danas lampa,

što sutrašnja štampa štampa!

Istina je, jedva sriče,

ali kiti nove priče.

I, inače, kada zbori,

stubište se cjelo ori.

A u kući uho napne,

kad na Tini kaplja kapne.

Kućne note

Za vrata mi pade nota,
visoka mi struje kota.

Moja Ljube grmi, sjeve,
zna sve note, nije djeva.

Sa nebesa skida, ruši,
u kući mi sve se puši!

Trči, skače, brekće, lomi,
u novoj se našla komi.

Kad se smiri, biće gladna,
sobica nam osta hladna.

Ja sve bježim, sve se ledim,
tobož Bundes ligu gledim.

Račun
 

Za vrata mi pade nota,

visoka mi struje kota.

Moja Ljube grmi, sjeva,

zna sve note, nije djeva.

Sa nebesa skida, ruši,

u kući mi sve se puši!

Trči, skače, brekće, lomi,

u novoj se našla komi.

Kad se smiri, biće gladna,

sobica nam osta hladna.

Ja sve bježim, sve se ledim,

tobož Evro-ligu gledim.

Španjolka

Moja Ljube, oka jasna,
bezbeli je jošte časna.

I da sam je sobom huško,
ne b' tražila novo muško.

O familji samo mari,
ne spominje "one stvari?!

To na naškom važi, jašta,
a na španskom zbori svašta!

("Io te kjero, o per Dio,
sva sam tvoja, amore mio!")

Iz notesa jednog starog Trebinjca

- Ja sam cura, šljegla preko Mili, jadi su me deveteri bili.

- Moje selo pod Veleži leži, jedi kajmak, pa aždahe veži.

- A ja moma s Ljubomirskog polja, prispi kafe, prazna mi je šolja.

- Ja s’ odapeh sa Popovske mete, škole nemam, imam fakultete.

- Ja sam dasa, Površ mi je majka, ne mož jedan, nek me vata hajka!

- Moje selo blagoslovom rađa, u Konavle, plodna Vodovađa.

- A ja prva, iz Dživara stigla, iz groba bi i mrtvaca digla.

- Ja sam Aco, za gospoje Acko, moje mjehe napuhalo Gacko!

- Ja sam neva, evo stigla s Huma, u Fabrici četir imam kuma!

- Ja delija, ime nije bitno, s Brda sam se dokotrljo hitno!

- Imam kaput, nisam više čoban, do juče sam važio ko Boban!

- A ja momak, preko Drače sišo, star Trebinjac, kod Hilma se šišo!

- A ja sletih s Viduše planine, silan, veso, dok traje slanine.

- U Poljicu, dočeko sam prugu, sve je moje u njezinom krugu.

- Župjanin sam, nisam baš za stanja, prokule su pravo iz Postranja!

- Masan sirac, zato ga ne kude, Gligor garant, stigo s Meke Grude!

- Još se trijeznim, pod jakom sam dozom, iz Sedlara stigoh juče vozom.

- U Pobrđu, uzjaho sam točak, ovdašnji sam, ćaća ti je Fočak!

- Ja Trebinjac, sada da vam kažem, ispalo bi da vas u brk lažem,

Zato, velim, nek lažljivac strada, iz ovog sam nekad bio grada.

Na pijacu izvela me čama, mada ne znam što sam među vama?

ČUO U BRIJAČNICI

“Glavnom džadom ljudi hode,

pjani trijezne kući vode.

Trebišnjicom plovi ronac,

osvanuo prazan lonac!!!

Ponad brda grakće vrana,

pod gnijezdom joj pukla grana?!”